I N K A N A T


Za one, rijetke, kojima su svi sistemi i ideologije podjednako 
strani, privilegija je posmatrati, a ponekad i uzivati u mehanizmima 
samodestrukcije koje ti sistemi i ideologije u svom funkcionisanju 
stvaraju.
U kapitalizmu jedan od tih mehanizama je bankrot. Ova surova i 
okrutna rijec usla je ponovo u nase zivote, kao sto je to ciklicno 
radila kroz istoriju, sa krizom zapocetom 2008 g. koja jos traje, a kraj 
joj se ne nazire.Prema analiticarima i onima koji komentarisu 
ekonomsku svakidasnjicu sve je pocelo sa Lehman Brothers i 
Islandom, a  pocelo je ....pocelo mnogo ranije. Odsustvo mjere, 
kazu, pocetak je svakog kraja. Taj pocetak danas nam otkrivaju 
filmovi (Margin Call)  i knjige inspirisani besomucnom pohlepom, 
odsustvom regulacije, astronomskim bonusima, pakovanjem i 
preprodajom nicega.
Stvarno stanje ekonomije i finansija mnogih drzava , kao i velikog 
broja banaka nalagalo je da bankrot bude primjenjen u svoj svojoj 
surovosti. To se nije dogodilo, bankrot je dosao na rate i jos dolazi.  
Pravi bankrot bio bi mnogo posteniji i pravedniji jer bi kaznio prave 
krivce, danasnje, a ovaj na rate kaznice neke buduce, jos nerodjene 
generacije, koje nit' su luk jele nit' luk mirisale. Prisustvujemo 
procesu redefinisanja pojma bankrota. Zavisno od entiteta-subjekta 
koji je trebalo spasavati pojavili su se izrazi za koje ni bolje upuceni 
u ekonomska zbivanja ranije nisu culi.
Haircut, quantitative easing(QE), too big to fail, subprime mortgage, 
restructuring,  sve su ovo samo razlicite forme stvarnog 

stanja-bankrota koji ce se na kraju slomiti o glavu obicnog, malog, 

postenog poreskog  obveznika.
U nasem narodu se za pojedinca, preduzece ili drzavu kad dodju u 
ovakvo stanje, nekada govorilo: 'ode na inkanat'.
Sadasnji inkanat kao i mnogi raniji, pracen je i moralnim posrtanjem, 
ili kako bi neki precizniji hronicari mozda primjetili da mu je ovo 
posrtanje prethodilo. Oni raniji bankroti dogadjali su se ipak u 
vremenima kada su moralni temelji drustva postojali uprkos 
njegovim povremenim plimama i osekama. 
Danasnji bankrot dogadja se u uslovima tesko naprslih 
moralnih temelja civilizacije pod velikim teretom krize crkve: 
jedne, druge, trece... i moralne krize sekularnog bloka, koja nije nista 
manja nego religijska.

Ostaje pitanje: " Kako iz bankrota?"
Da li mozak koji nas je u ovo doveo moze i iz ovog da nas izvede?

          

OTKUD TI OVDE?

OTKUD TI OVDE?

'Hatchards' je najstarija knjizara u Londonu, osnovana 1797. g. Osnivac, John Hatchard, ciji portret i danas posmatra brojne kupce i ljubitelje knjige, koji se penju i silaze cuvenim drvenim stepenistem, sto vodi do pet spratova knjizare, svjedok je  svakodnevne popularnosti ovog čuvenog, kulturnog stecista na londonskom Pikadiliju. Reputacija sticana vjekovima, uz pokroviteljstvo krune, cini ovu knjizaru posebno atraktivnom za  mnoge  renomirane autore, koji svoje knjige promovisu i potpisuju ovdje.Cesto odlazim tamo, barem jednom u dvije nedelje. Ono sto me je posebno privuklo je bogata zbirka knjiga o fotografiji, koju pazljivo studiram zahvaljujuci udobnim foteljama rasporedjenim po spratovima ovog i dalje tradicionalno koncipiranog zdanja, prepunog svakojakog znanja.

Milos Crnjanski je, kazu, u ovoj knjizari raznosio knjige u jednom periodu svog londonskog egzila.Moju potpunu zaokupljenost monografijama cuvenih fotografa narusavala bi jedino zvonjava lifta ili koraci sluzbenika koji su rasporedjivali ili vracali knjige duz starinskih polica. Ne jednom, hvatao sam sebe, vjerovatno pod utiskom saznanja o sudbini velikana nase pisane rijeci, kako u onima sto izlaze iz lifta trazim lik cuvenog pisca. Slucajno, na stepenistu umjesto njega, sreo sam jednu nasu damu, zenu uspjesnog poslovnog covjeka. Na moje:' Dobar dan damo', doslo je pitanje:'Otkud ti ovde?'Nakon nekoliko razmjenjenih  recenica svako je nastavio svojim smjerom, ja niz, a dama uz stepenice.

'Otkud ti ovde?' je pitanje koje vam je cesto postavljano. Nije ovo pitanje svojstveno samo nasem jeziku i nasoj komunikaciji. Ima ga i u drugim jezicima i kulturama u istoj ili slicnoj formi. To sto mu daje posebnost u nasem jeziku jeste nacin, intonacija i okolnosti u kojima se ono postavlja. Pitanje je samo po sebi pretenciozno i u vecini slucajeva treba da pokaze superioran polozaj osobe koja pitanje postavlja. Ukoliko nije posredi bezazlena komunikacija bliskih osoba, oslobodjena svake pretencioznosti, uljudnost i maniri nalagali bi izbjegavanje ovakvog pitanja. Kad se pitanju doda tako cest predznak u obliku otegnutog slova Ooo, kompletan izraz treba jos vise da prizemlji onog kome se pitanje postavlja.

Kako odgovoriti na ovo pitanje, a da upitani ostane dostojanstven i izbjegne prizemnost komunikacije?
Humor. Humor, taj nenadmasni lijek u borbi protiv ljudske gluposti i svake pretencioznosti. Zato se uvijek saposebnim zadovoljstvom sjetim mog prijatelja, rodom iz malog primorskog grada, koji je dami prilikom susreta na lokalnom trgu, koja nije znala da je on rodom iz tog vrlo popularnog sastajalista nove elite na pitanje: 'Otkud ti ovde'? odgovorio: ' Pa, moja licna karta je na ovdje?'